DA I JA KOJU KAŽEM

Veoma zanimljiv način "edukacije djece bošnjačkih prognanika i iseljenika" osmislili su saradnici švedske Fondacije Zlatni ljiljan. Evo jedne od njihovih animacija koju sami opisuju ovako:"Patriot je prvi animirani kratki film u produkciji Fondacije Zlatni ljiljan iz oblasti agresije na Bosnu i Hercegovinu. Dva cetnika, vojvoda Milan i njegov kum Jovan su poveli Mustafu i Jusufa iz njihovog sela u obliznju sumu da bi ih ubili... Postovani, postanite donator i pomozite nam u animiranoj produkciji koja ce obradjivati agresiju na BiH kroz ciklus serija, kratkih ili dugometraznih animiranih filmova.

Lako je živjeti u Švedskoj, uživati sve pogodnosti koje ta zemlja pruža imigrantima, a pri tome se svim snagama truditi da situaciju u svojoj domovini učiniš što gorom i težom za one koji nisu imigrirali i one koji o tome nikad nisu razmišljali.

Ne, nismo mi zaboravili šta se prije dvadesetak godina dešavalo u Bosni i Hercegovini, ali mi ne želimo mržnju i ubijanje čak ni u animiranim video serijama.

Ovdje, u Bosni i Hercegovini, pokušavamo uhvatiti korak sa normalnim svijetom, pokušavamo glasom razuma nadjačati one koji žive na račun rata i koji ovu zemlju stalno drže na ivici sukoba, jer time odvlače pažnju javnosti od siromaštva, propalih tvornica, zaraslih puteva, zahrđalih željezničkih pruga...

Mi se radujemo kad vidimo da u kafiću u Banjoj Luci gosti gledaju utakmicu bh. reprezentacije i navijaju za nju, a vi nam svojim odgojem omladine u tome odmažete!

Jasno je meni da vam švedske vlasti dopuštaju takav ekstremizam i širenje međuetničke mržnje, to je njihova demokratija, ali me boli što u projektima Fondacije Zlatni ljiljan učestvuju imami koje je postavila i plaća Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini.

Ako ste patrioti, vjerujem da tako o sebi mislite, onda formirajte Fondaciju za radna mjesta u BiH. Odvojite po nekoliko kruna, eura ili dolara za takvu fondaciju i za godinu dana ćete skupiti dovoljno da se otvori pristojna tvornica i zaposli pedesetak povratnika. Vlasnik takve tvornice neka bude Fondacija, a profit neka ulaže u Fondaciju i otvaranje novih radnih mjesta širom BiH. To bi bio patriotizam, ali bh. dijaspora ne želi razvijenu BiH, jer ne bi imali pred kim da se puše kad dođe na odmor.

Da je moglo od reči da se umre, umrla bih onog trenutka kad mi je saopšteno da sam HIV pozitivna. Ljudi su pričali oko mene, reči su odzvanjale u mojoj glavi, a ja sam samo plakala, plakala, plakala... - kaže za „Blic“ 41-godišnja Ljiljana P. Ko misli da HIV-om bivaju zaraženi samo narkomani ili osobe sumnjivog morala, u velikoj je zabludi. Ništa u životu Ljiljane P. nije bilo „rizično“. Ništa za šta bi je bilo ko osuđivao: nije se drogirala, njen seksualni život mogao bi da se oceni „običnim, možda i dosadnim“.

Završila je Višu poslovnu školu i zaposlila se u jednoj beogradskoj kompaniji kao menadžerka za ljudske resurse. Odrasla je u dobrostojećoj porodici obrazovanih roditelja kao jedinica. HIV-om je zaražena nakon 25. godine u kratkoj, šestomesečnoj vezi s uglednim beogradskim advokatom, četiri godine starijim od nje.

- Ni on nije znao da ima HIV. Nažalost, nije se na vreme lečio. Danas je veoma bolestan- kaže Ljiljana.

Pre 11 godina, u zimu 2000, Ljiljana je počela učestalo da oboljeva od gripa i raznih kožnih bolesti. Obična prehlada, koja nekome prođe posle sedam dana, kod nje bi se otezala tri nedelje. Kožna bakterija kandida bila je uporna. Doktorka na Klinici za kožne i venerične bolesti predložila joj je da uradi test na HIV.

- Ma, mislila sam da ovi naši lekari stvarno ništa ne znaju. Kakve ja veze imam sa HIV-om, gde bih ja to mogla da pokupim. Imala sam u životu četiri veze, jednu petogodišnju sa starijim muškarcem, s kojim sam se razišla jer sam shvatila da ga ne vidim kao oca svoje dece. Druga veza je ona u kojoj sam se nalazila, sa čovekom s kojim sam želela porodicu. Između te dve veze, dok sam tražila pravu osobu za sebe, bila sam kratko sa dva muškarca. Jedan od njih je bio vrhunski advokat, muževan, iz imućne porodice... Ispostaviće se mnogo godina kasnije, kad sam ga već veoma bolesnog srela na klinici, da je imao tajni život. Spavao je i s muškarcima - priča Ljiljana.

Dugo je razmišljala da li da posluša doktorku. Na kraju je skupila hrabrosti i otišla na noćno testiranje u Studentsku polikliniku. A tamo - nisu hteli da je prime! Ne uklapa se u rizične profile. Ni u jedan. Nema razloga za test. Ljiljana, međutim, insistira „kad je već došla“. Ali neće da čeka rezultate koji će biti gotovi za sat. Doći će drugog dana. Desetak dana kasnije - šok!

- Zaboravila sam na testiranje kad me je na to opomenula drugarica. Otišle smo zajedno po rezultate. Već po izrazu lica medicinske sestre, shvatila sam da nešto nije u redu. A kad su mi, sa žaljenjem, saopštili da sam pozitivna, ostala sam u šoku. Da je moglo od reči da se umre, umrla bih tog trenutka. Doktorka kaže:

„To nije konačno, morate da potvrdite na Infektivnoj“... reči su odzvanjale u mojoj glavi, a ja sam samo plakala, plakala, plakala - priseća se najtežeg trenutka u životu.

Za Ljiljanu P. srušio se ceo svet i smrt je kucala na vrata. Tako joj je tada izgledalo. Danas, 11 godina kasnije, ona je srećna žena, srećna majka u srećnom braku, savetnica u Udruženju osoba HIV pozitivnih i obolelilh od AIDS-a. Zahvalna je mnogima, a naročito savetnicima ovog udruženja, koji su njoj pomogli: „Na tom dugom i teškom putu ne bih mogla sama, udarila bih u zid sigurno“, kaže.

Uz Ljiljanu je, što je od životne važnosti, njen suprug koji je nije ostavio u trenutku kada mu je saopštila da je HIV pozitivna.

- Kako da mu kažem da imam HIV i da je možda i on zaražen? Imala sam potrebu da pobegnem na kraj sveta i da ne vidim nikoga. A onda sam smogla snage i rekla mu, jer je život u laži gori od bolesti. Kad je čovek HIV pozitivan, mora da se okruži prijateljima. A ako neko neće da bude s vama, ne treba za njim da žalite - priča Ljiljana.

Ljiljanin suprug je HIV negativan. Pre četiri godine, u trenutku kad je Ljiljana uveliko bila na terapiji, a nivo virusa joj je doveden do nule (bez takozvanih kopija), odlučili su da pokušaju da dobiju dete. I uspelo je, na skijanju u Francuskoj, začet je dečak, danas veseo i zdrav četvorogodišnjak, rođen HIV negativan, radost i roditelja i baba i deda.

Ljiljana P. obavestila je svoje bivše partnere da je zaražena HIV-om. Saopštila je to i roditeljima, koji su, razumljivo, teško primili vest. Otac je godinama imao stav kao da ga je kćerka izdala. Ali i to je prošlo. Tetke su joj u dvorištu dobacivale: „Beži ti, sidašice“ i zahladnele odnos s njenom majkom. Šefovi na poslu su pokazali razumevanje i odobrili joj da radi četiri sata dnevno.

Revolucionarna terapija

Mnogi ne znaju da AIDS danas nije više smrtonosna nego hronična bolest. Od 1997. godine, otkada se primenjuje takozvana kombinovana antiretrovirusna terapija, životni vek obolelih osoba produžen je i do 50 godina. Osoba obolela od AIDS-a, doduše, svakodnevno pije šaku lekova ujutro i uveče i redovno testira nivo imuniteta, ali može da živi, radi i da osnuje porodicu kao svako drugi. U Srbiji je od 1985. registrovano 2.500 obolelih, od toga je 900 umrlo. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da trenutno u Srbiji živi 4.000-6.000 inficiranih HIV-om.

preuzeto sa blic.rs

Asocijacija za demokratske inicijative Sarajevo u saradnji sa Inicijativom mladih za ljudska prava u Bosni i Hercegovini i Udruženjem studenata prava Pravnog fakulteta u Sarajevu, pod pokroviteljstvom međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava Civil Rights Defenders, organizirat će 18 i 19. 11. 2011. godine trening i uličnu akciju u sklopu djelovanja Mreže mladih za zagovaranje borbe protiv diskriminacije (Youth Anti-discrimination Advocacy Network).

Riječ je o treningu koji će biti organiziran u saradnji s istaknutim predavačima iz pravne oblasti djelovanja protiv diskriminacije kao i stručnjacima za pitanja istraživanja, zagovaranja i javnog djelovanja na polju ljudskih prava. Na treningu će učestvovati studenti Univerziteta u Sarajevu, a svi učesnici treninga će dobiti i certifikate.

Osim u Sarajevu, u periodu septembar – decembar 2011. godine trening je održan ili će biti održan u Mostaru, Tuzli, Banjoj Luci, Brčkom i Bihaću.

Osnovni cilj treninga je upoznati mlade ljude sa Zakonom o zabrani diskriminacije. Glavni segmenti treninga su:

1) Krivična djela počinjena iz mržnje

2) Praksa u sankcioniranju diskriminacije i kršenja ljudskih prava u BiH

3) Debata o diskriminaciji u lokalnoj zajednici

4) Domaća rješenja i pitanje harmonizacije zakona u oblasti diskriminacije

5) Razvijanje vještina mladih u zagovaranju - javne politike

6) Razvijanje vještina mladih u zagovaranju - odnosi sa javnošću i promocija zaštite ljudskih prava.

Bihać, Laktaši i cijela Bosanska krajina ovih su dana u svojevrsnoj groznici - pripremaju se za svadbu decenije.

Naime, Igor Dodik, sin predsjednika RS-a Milorada Dodika, nakon duže veze oženit će lijepu Arijanu Demirović iz Bihaća, kćerku Irfana Demirovića, nekadašnjeg nogometaša bihaćkog Jedinstva, piše u novom broju magazin Slobodna Bosna.

Ljubavna veza dvoje krajiških studenata, koji su se upoznali tokom studija na prestižnom milanskom Univerzitetu Bocconi, trebala bi se uskoro okončati brakom, a detalji budućeg prijateljstva Dodika i Demirovića dogovoreni su prije nekoliko dana, tokom posjete Milorada Dodika i njegove supruge Snježane porodici Demirović u Bihaću.

Sudeći prema onome što se o Arijani može saznati iz profila sa nekoliko internetskih mreža, ova uspješna studentica ekonomije zaljubljenica je u nogomet i tenis. Uživa u igrama Novaka Đokovića, luda je za londonskim Arsenalom i prati sve utakmice i treninge nogometne reprezentacije BiH. Sa svojim je ocem Irfanom često putovala na gostujuće utakmice bh. nacionalnog tima pa će biti zanimljivo vidjeti hoće li im se na putovanjima ubuduće pridružiti i zet Igor, piše Slobodna Bosna.

Uh, je li to moguće!? Sve bih prije od Dodika očekivao nego da ode u bošnjačku kuću, a pogotovo da mu se iz te kuće oženi sin.

Morat će Arijana progutati ponos i dostojanstvo milion puta bude li željela sačuvati brak s Igorom. Teško je biti snaha nekome ko toliko mrzi sve što je islamsko i sve što je bošnjačko. Drago dijete, ljubav ne liječi takve uvrede, a Dodiku neće smetati sinovljeva žena da ih tako slatko sipa čim mu se pred nosom ukaže kakav mikrofon. Razmisli ti, Arijana, još koji put prije nego se udaš!

U Bosni i Hercegovini se lako mogu zaraditi veliki novci. Naravno, za to treba imati malo pameti i znanja o ovdašnjim prilikama i državnoj strukturi. Srbijanci su prilično dobro upućeni pa bez ikakvih investicija zarađuju milione. Kako to rade pogledajte na www.vijesti.ba

Kupili struju u Sarajevu, a prodali je u Mostaru - posrednik Lazarević zaradio 10 miliona KM.